Првобитни храм био је посвећен Светом Николају Мирликијском и датирао је из 1843. године. Био је саграђен од ријечног камена, а покривен шиндром. Звоник са једним звоном био је одвојен од храма. Храм је освештао митрополит зворнички Кирил. Свједочанство о градњи овога храма постоји у љетопису храма.
Храм из 1843. године подигнут је у вријеме султана Абдул Меџида И, а посебним залагањем тадашњег обер кнеза Стевана Наранџића из Јабланице, а прилозима трговачких породица Бобар и Рајић из Тузле. Јабланички бег се противио изградњи храма и куповини звона, говорећи: „Када зазвони звоно на цркви у Мачковцу, више бега бити неће“, што се и обистинило, јер је по набавци звона исте године и бег умро, а други никада више није постављен.
У вријеме Првог свјетског рата аустроугарске власти су скинуле звона и однијеле за потребе војске. Храм су уочи Мале Госпојине 1941. године запалиле усташе муслимани из Челића.
Након Другог свјетског рата комунисти су камен одвукли за изградњу Колоније (зграда у Мачковцу поред садашње цркве). До данас је сачувана камена плоча са подацима о градњи храма и амвон храма.
Приликом обнове храма пронађен је и споменик проти Микаилу из Мачковца, који је умро 1853. године.
